Reči lete,napisano ostaje...

Žena

 

 Jedan je dečak pitao svoju majku:

 

- “Zasto plačeš?”

- “Zato što sam žena” -odgovorila mu je .

- “Ne razumem” – rekao je dečak.

Mama ga je samo zagrlila i rekla: “Nikad i nećeš”

Kasnije je upitao oca. “Zašto mi se čini da mama uvek plače bez ikakvog razloga?”

- “Sve žene plaču bez ikakvog razloga” – bilo je jedino što je tata znao da odgovori.

 

 

Dečak je odrastao i postao muškarac, i još uvek se pitao zašto žene plaču.

Naposletku je nazvao Boga.

Kad ga je dobio, upitao ga je:

- “Bože,zašto se žene tako lako rasplaču?”

 

Bog odgovori:

“Kad sam stvarao ženu morala je biti POSEBNA.

Dao sam joj ramena dovoljno jaka da nose svu težinu ovog sveta,a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu. Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stiže od njene dece.

Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kada svi drugi odustanu,i da se brine za svoju porodicu u doba bolesti i nevolje bez prigovora.

Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve,čak i ako ju je njeno dete veoma povredilo.

Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz njegove pogreške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce.

Dao sam joj mudrost da zna da dobar muž nikada ne bi povredio svoju ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost da postojano bude uz njega.

I napokon,dao sam joj suzu da je isplače.

To je samo njeno na korišcenje kad god joj zatreba.

Vidiš, sine moj,lepota nije u odeći koju nosi, u njenoj figuri,ili u načinu na koji se češlja.

Lepota žene mora se videti u njenim očima,jer to je ulaz u njeno srce – mesto gde stanuje LJUBAV.

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE -->

Comments (4) Posted to Generalna 09/06/2011 Edit

Rastemo...

 

Počeli su prvi mali pokreti moje bebe, svaki put kada se to dogodi presrećna sam, još samo kad bi i kao Severina koja je izjavila da ima mali slušni aparat koji stavi na svoj stomak i sluša otkucaje bebinog srca, rekla je da je to najlepša muzika. Pomislih jao zašto ja tako nešto nemam, ali nema veze bitno je da je osećam i da ona čuje moje srce koje kuca za nju, ali naravno ostavili smo malo mesta i za tatu.

 

 

Prošao je onaj period mučnina, povraćanja i otvorio se apetiti, nisam ni svesna bila da bih mogla toliko da jedem, pa dobro šta i ako se ugojim bitno je da je moja beba zdrava i da se razvija. Počeli su da se rađaju majčinski instikti, briga i planiranje budoćnosti sa bebom. Još uvek ne znam koji je pol, ali već mi je postalo zanimljivo da smišljam  imena i za muško i za žensko naravno i tata učestvuje u tome, nadju se oni koji krenu sa babskim pričama, tipa kakav ti je oblik stomaka to odredjuje pol, pa onda ako se prolepšaš nosiš muško, ako ne žensko je, ako si vredna u trudnoći žensko je…i ko zna još koliko takvih priča, ali rećiće  ultrazvuk mada ni njemu nije za verovati, mada meni je svejedno voleću i da je muško i da je žensko. Jedino one žene koje idu na veštačku oplodnju one možda mogu da biraju pol, a čak i koliko dece žele.

 

Sa svojim mužem sam još vezanija, ipak je to plod naše ljubavi, možda sam ga nekada dovela do ludila zbog svoje trudničke osetljivosti, ali proćiće i to. Još dosta vremena ima, još ću ja da guram, ali to je tako savršen osećaj kada znate da u vama raste jedan život, koji će da ulepša vaš život.

 

 

 

 

Comments (8) Posted to Trudnoća 09/05/2011 Edit