Belo i
crno vino, dobri drugovi. Crni je baš namazan i izfoliran, pun je sebe i
narcis. Najbolja drugarica mu je coca-cola, ali ona nije pozvana na žurku, kaže
višak je ipak ona voli sedeljke i dečje rodjendane.
Beli
je fin, dobar on je neko ko ima ukusa i stila...
Koga
još tu vidimo? Tekilu, ima lepo ime, ali neki je ne vole uvek je društvu limuna
i soli, oni su svi kao nešto namrgodjeni glume neko ludilo.
A evo
ga došao je i Pivo, eh koji je to mangup, bole njega uvo za sve njemu je
bitno da dobro izbleji...
Tamo
negde u separeu, gorki list i vodka kao glavne face. On ima keša, vozi dobra
kola i šeta dobre cice, a ona pa šta mislite? Ona je dobra ženska, a i
sponzoruša. Za njihov sto seda wisky koji vodi desetu ribu za večeras,
vodku-djus...
A evo
nam i golubčića, jin-tonik i tekila sun rajz, zaljubljeni par, cmaču se pred
svima...Mogli bi ste da iznajmite sobu...
Polako
pristižu i ostali, evo ga vinjak buntovnik, reklo bi se da je teška
pijandura...
Naravno,
nijedna žurka ne može da prodje bez razuzdane dečurlije ka što su guarana,
energy, burn, svrati tu po neka breskva, narandza ipak su tu da ne misle
da nešto propuštaju i zaostaju...
Možda
nalete i ovi padobranci, rakija, lozovača oni vole da prave frku, pa zato dodje
kisela voda-murija...
Žurka
traje, svi su u transu, atmosfera se zagrejala...
Stajao je na vratima i
delovao kao da će svakog trenutka vrištati od sreće,ali umesto toga zagrlili su
se snažno,bilo je jako emotivno,oboje su plakali i reči su bile suvišne.Prvi
put je videla muškarca da plače.Bio joj je i dalje privlačan,po neka bora se
nazirala na licu,ali kao i pre brinuo je o sebi.
-Nemaš pojma koliko sam čekao
ovaj momenat da te vidim!Umalo da mi srce pukne od uzbudjenja,nisam više tako
mlad,a što sam stariji emotivniji sam.I dalje si jako lepa!
-I ja sam srećna što te
vidim,ovo je baš bilo opasno za srce!I ti se nisi mnogo promenio i dalje si
dasa.Ali dosta laskanja,ajmo da popijemo nešto da nazdravimo našem susretu!
Nije skidao pogled sa nje,kao
ni ona sa njega,delovali su kao neki zaljubljeni tinejdzeri.Dugo su pričali,jer
imali su mnogo toga da kažu jedno drugom.Ispričala mu je i dogadjaj sa
bivšim,bio je jako besan što joj je to uradio.Ali njoj više ništa nije bilo
bitno,važno joj je bilo što je on ponovo tu,osećala se sigurnije i nadala se da
neće ponovo otići,ali nisu više deca vreme je da se vole kao odrasli ljudi,bez
bežanja,strahova,nesigurnosti.
Vodili su ljubav,kao da je
vulkan proradio u njoj!Bio je tako nežan,strastven i divalj.Osetila je koliko
mu je falila.Predavala mu je svaki deo sebi.Njegovi dodiri su je dovodili do
ludila,znala je da je on jedini koji je to mogao i moćiće,jer probala je sa
drugima,ali niko od njih nije mogao da sve ovo probudi u njoj.Na kraju se čekanje
isplatilo,vratio joj se!
Zaspala je na njegovim
grudima,kao što je i volela,ali ovog jutra on je i dalje bio tu.Osećala je
toplinu njegovog tela,posmatrala ga je kako spava,bio joj je lep,osećale se
zaista kao tinejdzerka koju je mama pustila da prespava kod dečka.Srce je
ponovo jako lupalo,ponovo se njeno lice ozarilo,ponovo je bila ispunjena srećom,više
je ništa nije moglorastužiti.
Ustala je pre njega da im
spremi doručak.Pomislila je kako je lepo kada nisi sam,kada imaš zbog koga da
se budiš i ulepšaš mu dan.Kada se on probudio dobila je puno poljubaca i
zagrljaja za dobro jutro.Sedeli su i pričali o svojoj budućnosti.Venčaće se.Ma
nek ide zivot pomislila je,nek bude šta bude važno je da je on tu i da je neće
napustiti.I nije, bio je uvek tu jer želeo je samo nju.
A sto se tiče onog njenog
bivšeg,čula je od nekih poznanika da ga je otkačila ona njegova i da se sada
opija svako veče,zvao je par puta ali odbijala mu je poziv.Svako mora da plati
svoj ceh zar ne?Ali poželalu mu je sreću u svakom slučaju.
-Volim te ljubavi!
-Volimi ja tebe najviše na svetu,a imam i lepu
vest,postaceš tata!
-Jeeeeeeeee!Pa ja sam
najsrećniji čovek na svetu!
-I ja sam najsrećnija što
imam ovakvog čoveka!
Kraj
P.S.Znam da se mnoge ljubavne
priče u stvarnom životu ne završe happy end-om i nisam neki iluzionista,ali
ovde i onako puštamo mašti na volju pa izabrah srećan kraj.Liči na špansku
seriju, ali na kraju nema scene venčanja,barem neki detalj da promenim.Ali i u
stvarnosti sam čula mnoge priče koje malkice liče na ovu,ponekad je nekom život
zaista prava španska serija.Inače španske serije ne gledam i ne volim da ih
gledam,ali možda bi mogla da budem scenaristaistih?!U svakom slučaju možda će se nekom ovo učiniti kao glupa fraza
ali “LlUBAV UVEK POBEDJUJE!!!”
-“Korisnik
trenutno nije dostupan,molimo vas pokusajte kasnije!”
Cula se
sekretarica,kada je odlucila da pozove decka i da mu sve iskreno kaze da ce se
prijateljskivideti sa bivsem,i ako je
znala da je to ne moguce.
Ali pomislila je
sto ne bi otisla do njega,taman da mu sve lepo kaze.
Vrata joj
otvorila jedna lepuskasta devojka,vitka, sa ne bas pravilnim crtama lica,ali
bila je privlacna.
-Da li je tu
Danijel?
-Da jeste,a ti
si sigurno Lidija?
-Da jesam.
-Drago mi je,ja
sam njegova bivsa devojka,mada pardon vec sadasnja,a on ce ti sve
objasniti.Moram da idem,zdravo!
Stajale je i
gledala za njom kako odlazi,nije znala da li da udje ili se okrene i ode,i da
li je ona nju uopste dobro cula sta je rekla.Ipak je usla i ugledala njega bila
je potpuno smirena,ali i uplasena.
-Zdravo,hoces li
mi reci sta se desava,otkud ona u tvom stanu?
-Pa…znas kako
pricao sam ti njoj,to je moja bivsa,sinoc smo se videli pricali i shavtili da
zelimo da pocnemo sve iz pocetka…Znam da je mozda glupo sto cu ovo reci,ali
hteo sam da je napravim ljubomornom sa tobom jer je i ona imala nekog tipa i
nisam to mogao da podnesem,svidjala si mi se,ali ona je ipak zena bez koje ja
ne mogu!
-I to tako bez
ikave grize savesti?Zasto mi nisi rekao pre toga,nego ti si se sinoc kresao
ovde sa njom,a i dalje se bio samnom!Ne
mogu da verujem da si toliki folirant,sta sam ti je zgresila pa si mene nasao
kao zrtvu da svoju bivsu pravis ljubomornom?!Vratice ti se sve!Zbogom!Da i hocu
da sto pre dodjes i pokupis one stvari koje su ostale kod mene,javi se samo
kada dolazis,da znam da izadjem iz stana dok to ne pokupis!
Naravno nije
pokusavao da je zustavi,jer i onako nije mu stalo.Plakala je i ako joj mozda
nije bio zalepljen za srce,nije joj bilo svejedno,povredjena je opet,nije to
zasluzila,osecala se slomljenom…Zelela je da bude sama i odspava…Jos jedan
preokret,ali nimalo prijatan za nju.Samo sto je utonula u san neko je zazvonio
na vrata…
Pomislila je
kako se u momentu sve srusilo,a u neku ruku kao da je i ozivelo.Sedela je i
razmisljala sta da radi,da li da ga pozove ili da ignorise sve to?U isto vreme
je osecala itugu i srecu.Taman je sve
krenulo kako treba,postojala je nova osoba u njenom zivotu,a sada kao da bi
volela da vrati ono vreme,ali nije zelela da povredi coveka koji je jedini
posle njega uspeo da joj vtrati sjaj u ocima.
Odlucila je da
nastavi dan kao sto je i trebala,mada je bila jako poljuljana nije znala kako da
se ponasa pred svojim deckom,ali je bila sigurna da mu ovo ne moze reci,zelela
je da svoju proslost sakrije od njega,ali duhovi proslosti kad tad ozive i
vrate se.
-Jel si
dobro?Nesto si bleda…
-Ma,dobro
sam,ali nisam sigurna da cu moci da ostanem dugo,mislim da mi treba vise sna…
-Nema
problema.Mozemo da odemo na kafu,ako ti tako vise odgovara?
-Da,to bi mi
prijalo…
-Nikad mi nisi
pricao o svojim bivsim ljubavima,jel postojala neka posebna osoba?
-Otkud sad to
pitanje?
-Pa eto
tako,zenska radoznalost…
-Da.postojala
je,jos uvek postoji.Cujem se ponekad sa njom ividim,ostali smo dobri prijatelji…
-Pa zar je to
moguce?
-Da,pa u mom
primeru vidis da jeste.
Dok joj je sve
to pricao,pomislila je kako to nije govorio sa ravnodusnoscu,kao da ni on nije
rascistio sa svojom prosloscu.Pa zar je to moguce,vidja se sa bivsomioni
su kao prijatelji,ma daj.Ne moguce da tu ne postoji nikakava hemija.Da se nisu
mnogo voleli ne bi ni ostali u kontaktu,sto ne bi zaboravili jedno na
drugo?Nije joj bas bilo svejedno,jer je pomislila da nije iskren,ali nije ni
ona,izbegla je da prica o svojoj proslosti…
-Moram da idem.
-Pa sta nije u
redu,jel ti smetalo sto sam pricao o njoj?
-Ma ne u redu
je,samo sam umorna…
-Dobro,ispraticu
te…
Pomislila je
kako je ovo bio dan pun preokreta.Covek njenog zivota se javio,njen sadasnji
decko idalje gaji neka osecanja prema
bivsoj,a ona oseca neku nedoumicu i ne zna sta joj je ciniti.Najbolje bi bilo
da sve ovo prenoci,jutro je pametnije od noci.
-“Trenutno nisam
u mogucnosti da se javim,ostavite poruku!”
-Ej,pa jel ti to
mene ignorises?Znam da je mozda glupo sto te sada zovem,ali mislio sam na
tebe,nisam te zaboravio iimam potrebu
da te vidim.Javi mi se molim te!
-Halo?
-Ej,pa zdravo!
-Zdravo!
-Vratio sam
se,znam da je glupo sto se sada javljam i da nemam opravadanja sto sam onako
otisao,ali uvek si mi bila u glavi,prolazio sam kroz pakao,zivot me nije tamo
mazio.Molim te,reci da nisi ljuta i da cu moci da te vidim?
-Halo?
-Da,tu sam
slusam te,ali prosto ne mogu da verujem da tek tako upadas u moj zivot,remetis
moj mir!Ostavio si me bez ijedne reci,a
sada jos imas smelosti da me pozoves ipravdas se!Da li si mozda pomislio kako je meni bilo sve ovo vreme?Sada
sam srecna i ne znam sta hoces od mene?!
Ponos.On je
nekada zaista jaci od svega.To je ono sto je izlazilo iz nje,bila je gruba,ali
po njoj je on to i zasluzio.Zelela je da ga vidi i zagrli,da vodi ljubav sa
njim,da ponovo zaspi na njegovim grudima,ali i dalje je imala onaj strah da ce
ponovo otici.
-Znam,znam…Sve
je istina sto govoris,razumem te.Ispljuj me znam da sam zasluzio,ali moram da
te vidim,sve cu ti objasniti,stovorio sam sve za nas,imacemo nase gnezdo,jel se
secas kada smo do kasno u noc pricali o nasoj buducnosti?E pa eto dosao je red
na nju.Kada cu moci da te vidim?
Znala je da i
ona zeli njega da vidi,ali opet je smatrala da ce uraditi to svom decku iza
ledja,sto ne bi bilo u redu.Ali se setila da sei on vidja sa svojom bivsom i smatrala je da su na istom.
-Ali ja imam
vezu,zato ti kazem odjednom se javljas i sve mi poremetis!
-Pa,jel ga
volis?
-To sad nije
bitno,ali nije u redu da njemu radim nesto iza ledja!
-Halo?
-Tu sam,samo sam
iznenadjen,nism ocekivao da cu te izgubiti i da te sada neko drugi ima.Naravno
da ne treba da mu radis ista iza ledja,ali mogu barem da te vidim kao prijatelj
ida popricamo?
-Mozemo,dogovoricemo
se!
-Nemas pojma
koliko sam srecan sto cu te videti!Cujemo se,lepo spavaj!
-I ti takodje!
Dugo te noci
nije mogla da zaspi,mislilaje o
njihovom susretu,koliko je to cekala,ali sta ce biti nije ni sama znala,opet
konfuzija u glavi…
Zelela ga je kao
nikog do sad.Ta noc bila je samo njihova.Strast se osecala u vazduhu,uzbudjenje
je raslo.Poljubcima je milovao njeno telo,bili su kao jedno.Zaspala je srecna i
zadovoljna na njegovim grudima.Ujutro je bilo sve drugacije,probudila je hladna
postelja,on vise nije bio tu,znala je da se nece ni vratiti.
Puno je tragova
bilo,puno secanja.Dugo je lutala i trazila iste takve oci,iste usne od
meda,iste takve ruke koje su je dodirivale.Ali uzalud niko joj nije bio
privlacan,kao da joj je iscupao srce i odneo sa sobom.
Ipak u toj
stalnoj nadi da ce se pojaviti neko,to se i desi.Bio je lep,obrazovan,duhovit i
polako,ali sigurno osvajao je.Mada opet je bila u grcu da to nije to,ali zelela
je da proslost ostavi iza sebe i pruzi sebi novu priliku da konacno bude
srecna.
Da li dolazi do
preokreta?Da li se neke stvari desavaju onda kada se najmanje nadas ili kada su
ti ne potrebne?
Spremala se za
sastanak sa njim,bilo joj je lepo ,znate onaj osecaj kada znate da niste
sami,da je tu neko za vas,neko ko vam ulepsava dan,ona se tako osecala.Znala je
da je pored njega sigurna i da ima toplinu,ali ona nije bila toliko zagrejana
za njega,mislila je na one druge oci plave boje.
Taj dan je imala
neki cudan osecaj,kao da nije sve islo po planu,unervozila se i pocela je sve
da radi u zurbi.U tom mementu zazvonio je telefon,posto nije stigla da se javi
ukljucila se sekretarica.
-Ej zdravo,ja
sam!
-Bio sam van
zemlje,vratio sam se i moram da te vidim,imam puno toga da ti kazem!
Nije mu
odgovorila,stajala je ukopana i lila suze.Da li od srece,besa,tuge nije ni sama
znala,ali ovome se nije nadala odlucila je da krene dalje,kada eto grom iz
vedra neba ili duga posle kise nije ni sama znala,bila joj je konfuzija u
glavi.
Čedredesete.Stojim ispred neke
zanatske radnje.Ratno je stanje,loši uslovi za život.Kada sam slučajno bacila
pogled na staklo,ugledala sam sebe u malo otrcanoj gardarobi,izgledala sam kao
siroce.Naravno godine su mi ostale iste ,i tamo sam imala 21.godinu.Sve je bilo
drugacije,mesto u kome sam se nalazila izgledalo je kao da u njemu vlada
potpuno rasulo.Za druge sam bila vidljiva i mogu vam reći čudno su me
gledali,mozda zato sto mi je odeća bila iscepana,a malo i prljava.Nisam se baš
prijatno osećala u takvom izdanju,ali nisam imala izbora.I tako ja krenuh u
razgledanje tog mesta,koje mi se nimalo nije dopadalo,jer bio je rat sve je
bilo razruseno i nije imalo šta lepo da se vidi,jedna prava tamnina.Ljudi su
bili tako ne srećni i kao da su negde žurili i sklanjali se od nevolja.Ovaj rat
je izgleda na mnoge ljude ostavio velikog traga,kao da sam i sama mogla da
osetim tugu dok sam se nalazila ovde.Prašina od ruševina mi je padala po
cipelama,zalazila sam u u objekte koji su bili opustošene,jedan jako ružan
prizor.
Srce mi je ubrzano lupalo kao da sam osećala nešto loše,u tom momentu čula
sam jaku detonaciju.Ljudi su poceli da beže svi su bili vidno uplašeni,a ja sam
se ukopala nisam znala gde ću,ne potičem iz ovog vremena to je dobar razlog da
ne znam ni gde da se uputim.Ono što su mi naučnici rekli,a što sam jako dobro zapamtila
jeste da kada budem primetila da se nalazim u opasnoj situaciji da pronadjem
onu skalameriju i napustim destinaciju.I imam osećaj da sam ja upravo sada bila
u takvoj situaciji.Sevaju bombe,ljudi su u panici,a ja ni tamo ni ovamo.Krenem
i ja da trčim pa kuda me put odvede.To je primeteo jedan čovek koji je upravo
zatvarao svoju radnju,ličio mi je na pekara,da zaista je to bio,uhvatio me je
za ruku u sklonio kod sebe u radnju,dok se situacija ne smiri,ali izgledao je
baš zabrinuto kao da nikada neće proći.Bio je jako ljubazan prma meni,nije
mnogo pričao,ali mi je dao neka peciva i jela sam i posmatrala kako napolju sve
nestaje i ruši se,nije mi bilo svejedno,i morala sam da što pre da pronadjem
izlaz odavde.
Rekla sam pekaru da moram da odem,jer će se moji roditelji zabrinuti,ali on
je insistirao da ostanem jer je napolju jako opasno,da će me on kasnije odvesti
do kuće,ali ja ovde i nemam kuću,eh kada bi znao da je moja kuća u 21.veku i da
sam tamo trebala da budem,a ne ovde.
Na kraju se malo smirilo napolju,pozdravila sam se sa pekarom i krenula da
trazim on čudo koje je ovu nevolju i donelo tj.mene dovelo ovde.I dalje su se
čuli pucnjevi i nije bilo nimalo opušteno,ali morma što pre da nestanem iz ovog
pakla.Kada to pomislih zacu se jaka detonacija,imam utisak kao da je najsitnije
žile u meni protresla,pala sam i po meni je pocelo da pada kamenje sa obliznjih
kuća koje su bile polu srušene,pomislila sam gotovo je ovde ću ostati zatrpana.Ali
uspela sam malo da se iskobeljam,i primetila sam da mi je ruka povredjena i da
krvari,brzo sam reagovala i otkinula komad tkanine sa svoje već malkice iscepane
suknje i zavila ranu,ali krv je i dalje išla.Koračala sam sporije,ali sam
uspela da dodjem do skalamerije i tamo je bio neki čovek koji mi je u sekundi
zalečio ranu kao da je samo pomilova i nestao je,nisam ni stigla da mu se
zahvalim.Pomislih kada su ovi naučnici zapravo čarobnjaci mogli su da sprece da
uopšte i ne dodje do toga da mi ruka bude povredjena,ali to je verovatno deo
scenarija,ja sam u ratu pa i trebam biti povredjena,kakva noćna mora.Da, gotova
je, napuštam čedrdesete.
Jos jedna kapljica na mom
prozoru,oznacilo je da nebo pocinje da place.Zar opet pomislih,zasto ne
prestaje.A onda utonem u san,i pocinje cela ta prica.Dolazim ispred zamka,i
tamo je nebo plakalo,to je moj drugi naziv za kisu.Oklevam,da li da udjem, sve
je po malo cudno,ne osecam strah,ali pitam se sta me ceka unutra?Ma idem to je
samo zamak,a ja sam jedna radoznala devojcica.Ulazim i unutra je mnogo
prijatnije,zamak je delovao malkice zapusteno,a ja sta ocekujem crveni tepih i
zlatne stolice,nije to takav zamak,ovde je sve uvrnuto,misteriozno,kao da nema
zivota.Kad to pomislih,ispred mene se pojavi jedan divan gospodin,licio mi je na batlera.Obrati mi se:”Gospodjice cekaju
vas.”Da on jeste batler,bio je bas lepo obucen i primetno ljubazan.-“A ko to
mene ceka molicu?”,krenem i ja da govorim kao da sam kraljevske krvi,ali on
cuti,ne odgovara,ah ti batleri placaju ih da rade,a ne da mnogo pricaju,trebala
sam toga prvo da se setim.-”Podjite zamnom”,rece on,oho batler je progovorio
sta bi to trebalo da znaci.Ma pusti batlera,nego ko to mene ceka,i sta ja
trazim uopste ovde?
Hodnik kojim me je vodio bi je
dosta dug,noge su pocele da me bole ,konacno doveo me je do velikih drvenih
vrata i rekao:”Izvolite”i nestao niz hodnik,eh taj batler da sam barem imala
neki dinar,da ga podmitim mozda bi tad progovorio.
Srce je pocelo jako da mi
lupa,ne znam sta da radim,da li da se vra…ali gde da se vratim ja sam u snu,a
nista drugo ne preostaje nego da krenem napred.Ulazim…
“Dobro nam dosla draga
devojko,izvoli udji, neboj se.”Pozdravise me tri muskarca,srednjih godina,koja
su sedela za povecim stolom i delovalisu kao neka komisija.Pomislih,mozda je ovo audicija za pevanje,a moja
zivotna zelja je da pevam.-“Dobar dan,ko ste vi?I sta ja trazim ovde?Jel ste vi
muzicari?”.Oni pocese da mi se smeju,pa sta sam pogresno rekla?-“Ne mlada
damo,mi smo naucnici,i ti ces nam pomoci u jednom eksperimentu.”Svasta,pomislih
sta sam ja pacov a?Da nece mozda da me kloniraju?-“Dobro,a kakav je to
eksperiment,i zasto bas ja?”-Pa objasnicemo ti,a izabrali smo tebe ,zato sto si
mlada ,puna duha i za tebe bi ovo bio pravi izazov.”Ma da vazi,verovatno ce te
da mi otvorite glavu ceprakte po njoj,pa onda da donosite naucne zakljucke,a ja
sto cu da dozivim traumu to nema veze.A tako mi treba ja i glupi zamak.
-“Dobro da cujem o cemu je
rec.”
-“Nas eksperiment podrazumeva
da te vratimo u proslot,jedno sezdeset godina unazad,a da pritom bude
bezopasno.Od tebe se ocekuje da se sto bolje snadjes i uspes da se
uklopis.Praticemo tvoje ponasanje u svim periodima,ako negde pokleknes bicemo
prinudjeni da te vratimo u to vreme u kojem si se najlosije snasla.Da li ti
imas neka pitanja?- “Da imam.Da li mozda ovde ima neka autobuska stanica,da
idem kuci?Ne zelim da budem deo vaseg eksperimenta,mislim kakav je to nacin?Igra
te se sa mojim zivotom,previse je rizicno.Ma hocu kuci,i zovite onog vaseg
batlera da me odvede do izlaza.”-Ali mlada damo u svakom slucaju te ne mozemo
vratiti kuci,povratak kuci ce jedino biti moguc kada se zavrsi eksperiment.”
I tako ja odem u tu sobu gde
im se nalazila neka skalamerija,koja ce me vratiti u proslost.Sela sam u to
cudo,zatvorila oci i nestala…
