Reči lete,napisano ostaje...

Preokret 1.

03/06/2010

Zelela ga je kao nikog do sad.Ta noc bila je samo njihova.Strast se osecala u vazduhu,uzbudjenje je raslo.Poljubcima je milovao njeno telo,bili su kao jedno.Zaspala je srecna i zadovoljna na njegovim grudima.Ujutro je bilo sve drugacije,probudila je hladna postelja,on vise nije bio tu,znala je da se nece ni vratiti.

Puno je tragova bilo,puno secanja.Dugo je lutala i trazila iste takve oci,iste usne od meda,iste takve ruke koje su je dodirivale.Ali uzalud niko joj nije bio privlacan,kao da joj je iscupao srce i odneo sa sobom.

Ipak u toj stalnoj nadi da ce se pojaviti neko,to se i desi.Bio je lep,obrazovan,duhovit i polako,ali sigurno osvajao je.Mada opet je bila u grcu da to nije to,ali zelela je da proslost ostavi iza sebe i pruzi sebi novu priliku da konacno bude srecna.

Da li dolazi do preokreta?Da li se neke stvari desavaju onda kada se najmanje nadas ili kada su ti ne potrebne?

Spremala se za sastanak sa njim,bilo joj je lepo ,znate onaj osecaj kada znate da niste sami,da je tu neko za vas,neko ko vam ulepsava dan,ona se tako osecala.Znala je da je pored njega sigurna i da ima toplinu,ali ona nije bila toliko zagrejana za njega,mislila je na one druge oci plave boje.

Taj dan je imala neki cudan osecaj,kao da nije sve islo po planu,unervozila se i pocela je sve da radi u zurbi.U tom mementu zazvonio je telefon,posto nije stigla da se javi ukljucila se sekretarica.

-Ej zdravo,ja sam!

-Bio sam van zemlje,vratio sam se i moram da te vidim,imam puno toga da ti kazem!

Nije mu odgovorila,stajala je ukopana i lila suze.Da li od srece,besa,tuge nije ni sama znala,ali ovome se nije nadala odlucila je da krene dalje,kada eto grom iz vedra neba ili duga posle kise nije ni sama znala,bila joj je konfuzija u glavi.

                                                           Nastavice se…