Reči lete,napisano ostaje...

Preokret 4.

04/11/2010

Stajao je na vratima i delovao kao da će svakog trenutka vrištati od sreće,ali umesto toga zagrlili su se snažno,bilo je jako emotivno,oboje su plakali i reči su bile suvišne.Prvi put je videla muškarca da plače.Bio joj je i dalje privlačan,po neka bora se nazirala na licu,ali kao i pre brinuo je o sebi.

-Nemaš pojma koliko sam čekao ovaj momenat da te vidim!Umalo da mi srce pukne od uzbudjenja,nisam više tako mlad,a što sam stariji emotivniji sam.I dalje si jako lepa!

-I ja sam srećna što te vidim,ovo je baš bilo opasno za srce!I ti se nisi mnogo promenio i dalje si dasa.Ali dosta laskanja,ajmo da popijemo nešto da nazdravimo našem susretu!

Nije skidao pogled sa nje,kao ni ona sa njega,delovali su kao neki zaljubljeni tinejdzeri.Dugo su pričali,jer imali su mnogo toga da kažu jedno drugom.Ispričala mu je i dogadjaj sa bivšim,bio je jako besan što joj je to uradio.Ali njoj više ništa nije bilo bitno,važno joj je bilo što je on ponovo tu,osećala se sigurnije i nadala se da neće ponovo otići,ali nisu više deca vreme je da se vole kao odrasli ljudi,bez bežanja,strahova,nesigurnosti.

Vodili su ljubav,kao da je vulkan proradio u njoj!Bio je tako nežan,strastven i divalj.Osetila je koliko mu je falila.Predavala mu je svaki deo sebi.Njegovi dodiri su je dovodili do ludila,znala je da je on jedini koji je to mogao i moćiće,jer probala je sa drugima,ali niko od njih nije mogao da sve ovo probudi u njoj.Na kraju se čekanje isplatilo,vratio joj se!

Zaspala je na njegovim grudima,kao što je i volela,ali ovog jutra on je i dalje bio tu.Osećala je toplinu njegovog tela,posmatrala ga je kako spava,bio joj je lep,osećale se zaista kao tinejdzerka koju je mama pustila da prespava kod dečka.Srce je ponovo jako lupalo,ponovo se njeno lice ozarilo,ponovo je bila ispunjena srećom,više je ništa nije moglo  rastužiti.

Ustala je pre njega da im spremi doručak.Pomislila je kako je lepo kada nisi sam,kada imaš zbog koga da se budiš i ulepšaš mu dan.Kada se on probudio dobila je puno poljubaca i zagrljaja za dobro jutro.Sedeli su i pričali o svojoj budućnosti.Venčaće se.Ma nek ide zivot pomislila je,nek bude šta bude važno je da je on tu i da je neće napustiti.I nije, bio je uvek tu jer želeo je samo nju.

A sto se tiče onog njenog bivšeg,čula je od nekih poznanika da ga je otkačila ona njegova i da se sada opija svako veče,zvao je par puta ali odbijala mu je poziv.Svako mora da plati svoj ceh zar ne?Ali poželalu mu je sreću u svakom slučaju.

-Volim te ljubavi!

-Volim  i ja tebe najviše na svetu,a imam i lepu vest,postaceš tata!

-Jeeeeeeeee!Pa ja sam najsrećniji čovek na svetu!

-I ja sam najsrećnija što imam ovakvog čoveka!

                                      Kraj

P.S.Znam da se mnoge ljubavne priče u stvarnom životu ne završe happy end-om i nisam neki iluzionista,ali ovde i onako puštamo mašti na volju pa izabrah srećan kraj.Liči na špansku seriju, ali na kraju nema scene venčanja,barem neki detalj da promenim.Ali i u stvarnosti sam čula mnoge priče koje malkice liče na ovu,ponekad je nekom život zaista prava španska serija.Inače španske serije ne gledam i ne volim da ih gledam,ali možda bi mogla da budem scenarista  istih?!U svakom slučaju možda će se nekom ovo učiniti kao glupa fraza ali “LlUBAV UVEK POBEDJUJE!!!”