Hormoni su zaista čudo, kad podivljaju nemaš
kuda.
Drugo stanje,
drugo telo, drugi mozak...
Poludeću!
A verovatno i
moj muž...
Da li je sve
to normalno nije mi jasno?
Liči na PMS, samo što je meni se ćini duplo gore.
Zašto nam se
sve to dešava?
Zašto su
trudnice toliko razdražljive i osetljive?
Ponekad mi se
čini kao da mi nije sve potaman, i moj muž se uvek pita šta joj je sad
odjednom?
Naravno ne
bude to odjednom iziritira mene nešto, ali tako se lako rasplačem da se i ja
sama začudim.
Ponekad ne
mogu da se skroz opustim, mislim o bebi, stvari koje su potrebne i tako dalje,
a inače ja sam trudnica-stundent pa mora i da se uči. E pa buduća mama ko ti
kriv kad hoćeš sve odjednom.
I na kraju se
pitam kako iskulirati, kako se nebi mnogo nervirala oko glupih stvari?
Nebi da se to odrazi na bebu, znam da
i ona to oseća, a njoj
želim samo najbolje.
Zato se i
trudim da neidem toliko srcem, razum je ipak jači. Jer ja sam buduća mama, koja
mora biti najača mama.
Hormoni će
verovatno i dalje divljati, ali proćiće i to i onda će i mom mužu biti lakše.
Posle 20 tura piva, ispitivanja su pokazala da:
A)
Svi smo se
udebljali
B)
Svi smo u
isti glas pričali, bez da bilo šta konkretno kažemo.
C)
Naravno, niko
nije slušao šta onaj drugi govori.
D)
Imali smo
poteškoća voziti ispravno.
E)
Bilo nam je
nemoguće racionalno razmotriti stvari, ma koliko one jednostavne bile.
F)
Izričito smo
negirali da smo pogrešili, premda je bilo očigledno da jesmo.
G)
Svakih 5
minuta smo išli u toalet, naravno svi zajedno.
Mislim da je pretpostavka dokazana...
PIVO JE PREPUNO žENSKIH HORMONA!!!
Posted to Trudnoća
10/28/2011
Edit
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
Došli
smo u fazu kada pričamo o imenima.
Još uvek samo pričamo, nema neke
kontrekne odluke, ali ima rasprave ko se kome šta
sviđa?
Za žensko sam nekako lakše
mogla da donesem odluku, jer mislim da ima veliki izbor.
Muška imena su mi kao
jednačina sa dve nepoznate.
Ipak ne želim da ne
uključujem u to muža,
niti da on isključuje mene u toj odluci. Naćićemo neki kompromis.
Ali onda tu kreće da se meša i familija. Ovom se svidja ovo, onom se ne svidja
ono, a nas niko ništa ne pita, kao da ja
zbog njih rađam decu.
Odluka će definitivno biti
muževljeva i moja, ali nije da nismo za neki predlog zar ne? Mada tu nastaje problem jer neki ljudi imaju potpuno
drugačiji ukus ili se drže neke tradicije. A da nepričam o tome kao kum
treba da da ime. Svaka čast kumu, ali to su neka stara vremena.
U svakom slučaju ne želim da svoje dete obeležim nekim užasnim
imenom, zato što je tako neko drugi hteo.
Imena ima dosta, ali
ja nekako volim neobična, nesvakidašnja
imena. Naravno ne bih dala detetu ime po nekom liku iz serije, ali da bude
srpsko i ne neko standardno.
Onda kreću nadimci, ako mu daš ovako onda će svi da ga zovu tako
i tako.
Ja možda neću ni da ga zovem
imenom, možda će to biti srećo, zlato, a kako će drugi da ga zovu
zašto bi se time opterećivala?
Recimo:
Petar-Pera, a ime je
baš lepo
Filip-Fića
Pavle-Paja
Vasilije-Vasa
Dušan-Dule
i tako ko zna
dokle...
Teška je odluka, ali
na kraju krajeva izvlačićemo papiriće ili pismo glava.
Možda vi imate neki
predlog?
Posted to Trudnoća
10/26/2011
Edit
Uzela
je svoj stari bicikl i rešila da se provoza…
Nakon
toga provela je divan dan u prirodi, sa voljenom osobom…
Vrativši
se kuĆi, odluČila je da napravi omiljeni
kolač…
Nakon
toga, opustila se uz čašu dobrog vina…
Rešila
je da izađe , ali ne bez crvenog karmina na usnama…
Niti
crvenog šešira…
Ugasila
je pikavac svojom potpeticom…
Otišla
je negde pod svetlima fenjera…
Posted to Slike
10/23/2011
Edit
Nesmemo da dozvolimo da
nam ružno vreme stvara ružne slike.
Recimo zbogom depresiji
i ružnom raspoloženju.
Neka kapljice kiše
zameni, ova prelepa terasa sa cvećem…
Da jesenje lišće bude
šarenije…
Sivu boju bojimo u neku
vedriju…
Popijemo šolju
omiljenig čaja…
Pojedemo neki
slatkiš i slušamo omiljenu muziku…
Zamislimo da smo tamo,
totalno se uživimo…
Potpuno uživamo uz
šoljicu kafe…
Kupanje u kadi
zamislimo kao nešto ovako…
I što je najbitnije, a
leči sve boljke, ovako se ušuškamo pored voljenog bića…
Posted to Slike
10/22/2011
Edit
Tako uživam u tim malim slatkim pokretima.
Svaki put se tako lepo osetim, tako mi ozari lice. Postao je baš aktivan sigurno će biti neki fudbaler.
A eto kad smo već kod sporta, sada znamo i šta je-MUŠKO.
Ljubi ga majka.
Naravno tata nije skidao ceo dan osmeh sa lica, nisam ni ja mada je meni bilo svejedno kojeg je pola, ne znam bila sam zbunjena. ali i zadovoljna to je bila i neka moja davna želja, jer ja sam odrasla uz muške. Tata i dva brata sasvim dovoljno da se navikneš na muško društvo, čuvala mladjeg brata tako da znam kako ću sa muškima . Na kraju svega toga samo nek je živo i zdravo, dovoljno je što se mom mužu i meni ostvarila želja da dobijemo bebu.
Posted to Trudnoća
10/17/2011
Edit
Posted to Zabava
10/13/2011
Edit
Prvu knjigu koju sam dobila kada je trudnoća potvrđena, bila je od moje tetke, a zove se
BEBA
trudnoća, porođaj i nega bebe sa posebnim osvrtom na dojenje
Autori su Zorica Stošić i Dragana Perić
S obzirom da su domaći autori u pitanju mogu da približe trudnicama i budućim majkama, onako kako se kod nas mnogo toga i primenjuje. Knjiga nije obimna , ali sažete su najosnovnije stvari koje mnogo znače kada idemo ka nečem još uvek nepoznatom.
Drugu knjigu koju sam dobila od moje drage mame, je mnogo dobra. Možete je naći u Laguninim knjižarama.
Knjiga se zove RADOST TRUNOĆE od autorke Tori Krop.
I ako je strani autor u pitanju, knjiga je prepuna interesantnih i dobro razrađenih tema. Napisala ju je žena koja je porađala druge žene, koja im je vodila trudnoće i koja je i sama majka. Ova knjiga nije namenjena samo za buduće majke, nego i za buduće očeve, u većini delova knjige postoji KUTAK ZA TATE, tako sam jedno jutro kada sma se probudila zatekla svog muža kako čita ovu knjigu, ali ne samo kutak za tate nego i sve ostalo.
Posted to Moja biblioteka
10/04/2011
Edit
Posetili smo moj muž i ja beby radnju. Kao budući roditelji da se
informišemo sta nam treba, koliko šta košta i tako dalje. Ne znaš gde pre da
gledaš. Pošto još uvek ne znamo koji je pol, ali ja imam neki ludi instikt da
je žensko hvatam se samo za ono što je žensko i roze boje ili je to normalno za
nas žene. Volim
ja i dečake, pogotvo što imam 14 godina mladjeg brata i gledala sam ga i čuvala
od kad se rodio, sve bre bebe su slatke, ali kda vidim te haljinice,
cipelice prosto se raznežim. Mada ponekad je bolje uzimati i neutralne boje, da
može da nosi i muško i žensko, nemora sve da bude podeljeno na roze i plavo,
daće Bog imaćemo još dece.
I tako dok razgledamo tu radnju ja se hvatam za ženske cipelice,
a on za muške mada i jedne i druge su slatke jer su tako majušne. Dok ne budem
znala da li je princ ili princeza tako
će biti, a nakon toga ću barem znati za koju boju da se hvatam. Jedno je sigurno, ali o tome neki drugi put,
preteruju sa cenama nenormalno pogotovu za bebe jer se to brzo preraste, i oni
kao da iskorišćavaju to što su roditelji spremni da učine sve za svoju decu.
Posted to Trudnoća
10/03/2011
Edit
