8. mesec
Stomak je sve veći, prvo on u sobu ulazi, pa za njim i tata.
Stavlja naglasak da se pripremamo za najlepši dan. Radost je sve veća, dok ga zamišljam u naručju. Stalno se javlja, rukicama i nogicama priča nešto mami i tati. Ponekad ti njegovi pokreti i zabole, ali slatko se i tad nasmejem, kad vidim kako mi stomak skače gore-dole. Neke stvari postaju i teže, kao ja na primer. Ali trudim se da sad najviše uživam, leškarim, odmaram, mazim se sa svojim mužem, jer kad nas bude uskoro troje mnogo toga se neće moći.
Smišljamo najlepše ime za našeg anđela, biramo najlepše uspavanke, uređujemo prostor u kojem treba da mu bude prijatno, pripremamo se na činjenicu da ćemo postati roditelji.
Mene buduću mamu pomalo hvata frka, jer kao prvorotkinja mnogo toga ne znam, razmišljam o porođaju i svemu što on nosi. Trudim se da jačam psihu, da budem jaka, da izdržim, jer sve će to proći.
Samo da sve bude kako treba, da i to prođe, a onda u neke nove pohode, nespavanje, presvlačenje pelena, prvi osmeh, prvi zubići, prve reči i zbog toga vredi sve izdržati.
Comments (16) Posted to Trudnoća 01/10/2012 Edit
