Možda oni koji su opsednuti hranom, kao recimo ja u ovom stanju
, u svojoj mašti te lepe zalogaje vide ovako...
Čorbica, kao uživanje na bazenu...
Dok čekate na semaforu, osveženje sa limunom ili grejfrutom...
Znakovi na putu, kao prelepa lizalica...
Topli kolačići, u lancu kolačića...
Meso kao modni detalj...
Čokolada u keksu, pa još i tastatura...
Voće neizbežno u ishrani...
Opet modni detalj, ali kao dobar sendvič...
Špagete, xmmmm moje omiljeno....
Fast food...
Partija bilijara, ali sa paradajzom...
I naravno šlag na šešir, tj. neizbežni desert...
Posted to Slike
11/07/2011
Edit
Uradili
smo i taj expertski ultrazvuk.
Bila sam uzbudjena, ali verovala sam da će reći da je sve u redu.
Samnom je bio i muž, tako da je on pratio to malo
stvorenje na ekranu, meni nije pokazivao ne znam zašto, možda u državnoj
klinici to ne praktikaju, ali nema veze bitno je da sam čula lepe vesti.
Tata je video njegovo maleno srce kako lepo kuca.
Izašli smo srećni i zadovoljni iz
ordinacije, tata pogotovu jer su nam i tu potvrdili da je muško.
Ovi trudnički dani prolaze polako i
nekako sam sada više opuštenija, gledam svoj stomak u ogledalu i svidja mi se, čak sam i strije zanemarila, sve je to za žene. Lepo ga je posmatrati jer
u njemu je moj sin koji me već sad čini srećnom i koga mnogo volim.
Ponekad vodimo razgovor, naravno on odgovara rukicama
i nogicama.
Mislim da se razumemo, i već sad mogu da osetim neke njegove reakcije. Uveče je miran spava kao i ja, ujutro kada i tata ide na posao budi se, a
preko dana je baš živahan, ali ja volim kad ga osećam jer kao da mi se obraća. Baš pre neki dan me je zezao. Uzela sam da učim za kolokvijum i čitala sam naglas, tako lakše pamtim, kada se on
razmrdao. Ja reko ajde da mu se obratim i gledala sam dok mi se stomak podiže
gore dole, baš je bio živahan, kad eto stao je, čim sam se vratila učenju ponovo se mrdao, da shvatila sam hoće pažnju. Tako da malo sam učila, malo sam njemu pričala i sve je to nekako baš interesantno.
U trudnoći ima i uspono i padova,
ali kada stomak poraste, kada se beba mrda i kada vam muž ljubi stomak i čini najlepše stvari za vas to je jedan veliki uspon, teško da zbog bilo čega možete da klonete.
Posted to Trudnoća
11/02/2011
Edit
Hormoni su zaista čudo, kad podivljaju nemaš
kuda.
Drugo stanje,
drugo telo, drugi mozak...
Poludeću!
A verovatno i
moj muž...
Da li je sve
to normalno nije mi jasno?
Liči na PMS, samo što je meni se ćini duplo gore.
Zašto nam se
sve to dešava?
Zašto su
trudnice toliko razdražljive i osetljive?
Ponekad mi se
čini kao da mi nije sve potaman, i moj muž se uvek pita šta joj je sad
odjednom?
Naravno ne
bude to odjednom iziritira mene nešto, ali tako se lako rasplačem da se i ja
sama začudim.
Ponekad ne
mogu da se skroz opustim, mislim o bebi, stvari koje su potrebne i tako dalje,
a inače ja sam trudnica-stundent pa mora i da se uči. E pa buduća mama ko ti
kriv kad hoćeš sve odjednom.
I na kraju se
pitam kako iskulirati, kako se nebi mnogo nervirala oko glupih stvari?
Nebi da se to odrazi na bebu, znam da
i ona to oseća, a njoj
želim samo najbolje.
Zato se i
trudim da neidem toliko srcem, razum je ipak jači. Jer ja sam buduća mama, koja
mora biti najača mama.
Hormoni će
verovatno i dalje divljati, ali proćiće i to i onda će i mom mužu biti lakše.
Posle 20 tura piva, ispitivanja su pokazala da:
A)
Svi smo se
udebljali
B)
Svi smo u
isti glas pričali, bez da bilo šta konkretno kažemo.
C)
Naravno, niko
nije slušao šta onaj drugi govori.
D)
Imali smo
poteškoća voziti ispravno.
E)
Bilo nam je
nemoguće racionalno razmotriti stvari, ma koliko one jednostavne bile.
F)
Izričito smo
negirali da smo pogrešili, premda je bilo očigledno da jesmo.
G)
Svakih 5
minuta smo išli u toalet, naravno svi zajedno.
Mislim da je pretpostavka dokazana...
PIVO JE PREPUNO žENSKIH HORMONA!!!
Posted to Trudnoća
10/28/2011
Edit
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
Došli
smo u fazu kada pričamo o imenima.
Još uvek samo pričamo, nema neke
kontrekne odluke, ali ima rasprave ko se kome šta
sviđa?
Za žensko sam nekako lakše
mogla da donesem odluku, jer mislim da ima veliki izbor.
Muška imena su mi kao
jednačina sa dve nepoznate.
Ipak ne želim da ne
uključujem u to muža,
niti da on isključuje mene u toj odluci. Naćićemo neki kompromis.
Ali onda tu kreće da se meša i familija. Ovom se svidja ovo, onom se ne svidja
ono, a nas niko ništa ne pita, kao da ja
zbog njih rađam decu.
Odluka će definitivno biti
muževljeva i moja, ali nije da nismo za neki predlog zar ne? Mada tu nastaje problem jer neki ljudi imaju potpuno
drugačiji ukus ili se drže neke tradicije. A da nepričam o tome kao kum
treba da da ime. Svaka čast kumu, ali to su neka stara vremena.
U svakom slučaju ne želim da svoje dete obeležim nekim užasnim
imenom, zato što je tako neko drugi hteo.
Imena ima dosta, ali
ja nekako volim neobična, nesvakidašnja
imena. Naravno ne bih dala detetu ime po nekom liku iz serije, ali da bude
srpsko i ne neko standardno.
Onda kreću nadimci, ako mu daš ovako onda će svi da ga zovu tako
i tako.
Ja možda neću ni da ga zovem
imenom, možda će to biti srećo, zlato, a kako će drugi da ga zovu
zašto bi se time opterećivala?
Recimo:
Petar-Pera, a ime je
baš lepo
Filip-Fića
Pavle-Paja
Vasilije-Vasa
Dušan-Dule
i tako ko zna
dokle...
Teška je odluka, ali
na kraju krajeva izvlačićemo papiriće ili pismo glava.
Možda vi imate neki
predlog?
Posted to Trudnoća
10/26/2011
Edit
Uzela
je svoj stari bicikl i rešila da se provoza…
Nakon
toga provela je divan dan u prirodi, sa voljenom osobom…
Vrativši
se kuĆi, odluČila je da napravi omiljeni
kolač…
Nakon
toga, opustila se uz čašu dobrog vina…
Rešila
je da izađe , ali ne bez crvenog karmina na usnama…
Niti
crvenog šešira…
Ugasila
je pikavac svojom potpeticom…
Otišla
je negde pod svetlima fenjera…
Posted to Slike
10/23/2011
Edit
Nesmemo da dozvolimo da
nam ružno vreme stvara ružne slike.
Recimo zbogom depresiji
i ružnom raspoloženju.
Neka kapljice kiše
zameni, ova prelepa terasa sa cvećem…
Da jesenje lišće bude
šarenije…
Sivu boju bojimo u neku
vedriju…
Popijemo šolju
omiljenig čaja…
Pojedemo neki
slatkiš i slušamo omiljenu muziku…
Zamislimo da smo tamo,
totalno se uživimo…
Potpuno uživamo uz
šoljicu kafe…
Kupanje u kadi
zamislimo kao nešto ovako…
I što je najbitnije, a
leči sve boljke, ovako se ušuškamo pored voljenog bića…
Posted to Slike
10/22/2011
Edit
Tako uživam u tim malim slatkim pokretima.
Svaki put se tako lepo osetim, tako mi ozari lice. Postao je baš aktivan sigurno će biti neki fudbaler.
A eto kad smo već kod sporta, sada znamo i šta je-MUŠKO.
Ljubi ga majka.
Naravno tata nije skidao ceo dan osmeh sa lica, nisam ni ja mada je meni bilo svejedno kojeg je pola, ne znam bila sam zbunjena. ali i zadovoljna to je bila i neka moja davna želja, jer ja sam odrasla uz muške. Tata i dva brata sasvim dovoljno da se navikneš na muško društvo, čuvala mladjeg brata tako da znam kako ću sa muškima . Na kraju svega toga samo nek je živo i zdravo, dovoljno je što se mom mužu i meni ostvarila želja da dobijemo bebu.
Posted to Trudnoća
10/17/2011
Edit
Posted to Zabava
10/13/2011
Edit
Prvu knjigu koju sam dobila kada je trudnoća potvrđena, bila je od moje tetke, a zove se
BEBA
trudnoća, porođaj i nega bebe sa posebnim osvrtom na dojenje
Autori su Zorica Stošić i Dragana Perić
S obzirom da su domaći autori u pitanju mogu da približe trudnicama i budućim majkama, onako kako se kod nas mnogo toga i primenjuje. Knjiga nije obimna , ali sažete su najosnovnije stvari koje mnogo znače kada idemo ka nečem još uvek nepoznatom.
Drugu knjigu koju sam dobila od moje drage mame, je mnogo dobra. Možete je naći u Laguninim knjižarama.
Knjiga se zove RADOST TRUNOĆE od autorke Tori Krop.
I ako je strani autor u pitanju, knjiga je prepuna interesantnih i dobro razrađenih tema. Napisala ju je žena koja je porađala druge žene, koja im je vodila trudnoće i koja je i sama majka. Ova knjiga nije namenjena samo za buduće majke, nego i za buduće očeve, u većini delova knjige postoji KUTAK ZA TATE, tako sam jedno jutro kada sma se probudila zatekla svog muža kako čita ovu knjigu, ali ne samo kutak za tate nego i sve ostalo.
Posted to Moja biblioteka
10/04/2011
Edit
Posetili smo moj muž i ja beby radnju. Kao budući roditelji da se
informišemo sta nam treba, koliko šta košta i tako dalje. Ne znaš gde pre da
gledaš. Pošto još uvek ne znamo koji je pol, ali ja imam neki ludi instikt da
je žensko hvatam se samo za ono što je žensko i roze boje ili je to normalno za
nas žene. Volim
ja i dečake, pogotvo što imam 14 godina mladjeg brata i gledala sam ga i čuvala
od kad se rodio, sve bre bebe su slatke, ali kda vidim te haljinice,
cipelice prosto se raznežim. Mada ponekad je bolje uzimati i neutralne boje, da
može da nosi i muško i žensko, nemora sve da bude podeljeno na roze i plavo,
daće Bog imaćemo još dece.
I tako dok razgledamo tu radnju ja se hvatam za ženske cipelice,
a on za muške mada i jedne i druge su slatke jer su tako majušne. Dok ne budem
znala da li je princ ili princeza tako
će biti, a nakon toga ću barem znati za koju boju da se hvatam. Jedno je sigurno, ali o tome neki drugi put,
preteruju sa cenama nenormalno pogotovu za bebe jer se to brzo preraste, i oni
kao da iskorišćavaju to što su roditelji spremni da učine sve za svoju decu.
Posted to Trudnoća
10/03/2011
Edit
Jedan je dečak pitao svoju majku:
- “Zasto plačeš?”
- “Zato što sam žena” -odgovorila mu
je .
- “Ne razumem” – rekao je dečak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: “Nikad
i nećeš”
Kasnije je upitao oca. “Zašto mi se čini
da mama uvek plače bez ikakvog razloga?”
- “Sve žene plaču bez ikakvog razloga”
– bilo je jedino što je tata znao da odgovori.
Dečak je odrastao i postao muškarac,
i još uvek se pitao zašto žene plaču.
Naposletku je nazvao Boga.
Kad ga je dobio, upitao ga je:
- “Bože,zašto se žene tako lako rasplaču?”
Bog odgovori:
“Kad sam stvarao ženu morala je biti
POSEBNA.
Dao sam joj ramena dovoljno jaka da nose
svu težinu ovog sveta,a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu. Dao sam joj
unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stiže od
njene dece.
Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje
da ide dalje kada svi drugi odustanu,i da se brine za svoju porodicu u doba
bolesti i nevolje bez prigovora.
Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu
bez obzira na sve,čak i ako ju je njeno dete veoma povredilo.
Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz
njegove pogreške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce.
Dao sam joj mudrost da zna da dobar muž
nikada ne bi povredio svoju ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost
da postojano bude uz njega.
I napokon,dao sam joj suzu da je isplače.
To je samo njeno na korišcenje kad god
joj zatreba.
Vidiš, sine moj,lepota nije u odeći koju
nosi, u njenoj figuri,ili u načinu na koji se češlja.
Lepota žene mora se videti u njenim
očima,jer to je ulaz u njeno srce – mesto gde stanuje LJUBAV.
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
-->
Posted to Generalna
09/06/2011
Edit
Počeli su prvi mali
pokreti moje bebe, svaki put kada se to dogodi presrećna sam, još samo kad bi i
kao Severina koja je izjavila da ima mali slušni aparat koji stavi na
svoj stomak i sluša otkucaje bebinog srca, rekla je da je to najlepša muzika.
Pomislih jao zašto ja tako nešto nemam, ali nema veze bitno je da je osećam i da
ona čuje moje srce koje kuca za nju, ali naravno ostavili smo malo mesta i za
tatu.
Prošao je onaj period
mučnina, povraćanja i otvorio se apetiti, nisam ni svesna bila da bih mogla
toliko da jedem, pa dobro šta i ako se ugojim bitno je da je moja beba zdrava i
da se razvija. Počeli su da se rađaju majčinski
instikti, briga i planiranje budoćnosti sa bebom. Još uvek ne znam koji je pol,
ali već mi je postalo zanimljivo da smišljam imena i za muško i za žensko naravno i tata
učestvuje u tome, nadju se oni koji krenu sa babskim pričama, tipa kakav ti je
oblik stomaka to odredjuje pol, pa onda ako se prolepšaš nosiš muško, ako ne
žensko je, ako si vredna u trudnoći žensko je…i ko zna još koliko takvih priča,
ali rećiće ultrazvuk mada ni njemu nije
za verovati, mada meni je svejedno voleću i da je muško i da je žensko. Jedino one žene koje idu na
veštačku oplodnju one možda mogu da biraju pol, a čak i koliko dece žele.
Sa svojim mužem sam još
vezanija, ipak je to plod naše ljubavi, možda sam ga nekada dovela do ludila
zbog svoje trudničke osetljivosti, ali proćiće i to. Još dosta vremena ima, još ću
ja da guram, ali to je tako savršen osećaj kada znate da u vama raste jedan
život, koji će da ulepša vaš život.
Posted to Trudnoća
09/05/2011
Edit
The Times
... prekrasan roman, tajanstven, natopljen atmosferom... koji otkriva pojedinosti nastajanja slika... zaista čarobno iskustvo.
Posted to Moja biblioteka
08/07/2011
Edit
Poželeh to kao poklon za svoj rodjendan, i eto čuda zaista to i dobih. Dobro ne baš taj dan ali blizu.
To je za mene bila, još uvek je i biće najveća radost, kao i za mog muža.
Imaćemo bebu i ako je ona u mojoj utrobi i još uvek jako mala, već je volim i zamišljam u svom naručju.
Ne znamo kako će se zvati, niti još uvek kojeg je pola, ali ja kao buduća majka kažem svejedno, samo da je živo i zdravo, kaže to i tata ali samo da piški stojećki xaxaxa. Ali to je već neka druga priča, muškarci nisu ni svesni da će vezaniji biti za žensko dete.
Početak nije bio tako lak, još uvek tu postoje pitanja i dileme, ponekad i strahovi, ali to je valjda i normalno kada ste trudni. Puno mučnine, povraćanje, nenormalnog spavanja, ali tako to ide i traje 3 meseca, ali sada se polako sve stabilizuje i onda počinjete da osećate pravu radost trudnoće.
Ne možete da izdržite dok čekate da dodje sledeći ultrazvuk, posle prvog sam bila presrećna tada sam čula i bebino srce, kako samo jako lupa.
Beba će, daće Bog na ovaj svet doći u februaru po najvećoj zimi, ali će ugrejati naš dom i naša srca, a do tad moje će i u stomako zasigurno grejati.
Posted to Trudnoća
08/06/2011
Edit
Ostvarih se kao žena i ljubavlju bi
opijena.
Sada moje srce žudi, da me bebin glas
budi.
Nema od te želje veće, da vam vaša beba slatko guguće.
Znam da mi je ovde ime dama , ali
ja bih ljudi da
postanem mama.
Sigurno je lepo biti majka, da
svom detetu budemo najlepša bajka.
Posted to Generalna
06/15/2011
Edit
