Stajao je na vratima i
delovao kao da će svakog trenutka vrištati od sreće,ali umesto toga zagrlili su
se snažno,bilo je jako emotivno,oboje su plakali i reči su bile suvišne.Prvi
put je videla muškarca da plače.Bio joj je i dalje privlačan,po neka bora se
nazirala na licu,ali kao i pre brinuo je o sebi.
-Nemaš pojma koliko sam čekao
ovaj momenat da te vidim!Umalo da mi srce pukne od uzbudjenja,nisam više tako
mlad,a što sam stariji emotivniji sam.I dalje si jako lepa!
-I ja sam srećna što te
vidim,ovo je baš bilo opasno za srce!I ti se nisi mnogo promenio i dalje si
dasa.Ali dosta laskanja,ajmo da popijemo nešto da nazdravimo našem susretu!
Nije skidao pogled sa nje,kao
ni ona sa njega,delovali su kao neki zaljubljeni tinejdzeri.Dugo su pričali,jer
imali su mnogo toga da kažu jedno drugom.Ispričala mu je i dogadjaj sa
bivšim,bio je jako besan što joj je to uradio.Ali njoj više ništa nije bilo
bitno,važno joj je bilo što je on ponovo tu,osećala se sigurnije i nadala se da
neće ponovo otići,ali nisu više deca vreme je da se vole kao odrasli ljudi,bez
bežanja,strahova,nesigurnosti.
Vodili su ljubav,kao da je
vulkan proradio u njoj!Bio je tako nežan,strastven i divalj.Osetila je koliko
mu je falila.Predavala mu je svaki deo sebi.Njegovi dodiri su je dovodili do
ludila,znala je da je on jedini koji je to mogao i moćiće,jer probala je sa
drugima,ali niko od njih nije mogao da sve ovo probudi u njoj.Na kraju se čekanje
isplatilo,vratio joj se!
Zaspala je na njegovim
grudima,kao što je i volela,ali ovog jutra on je i dalje bio tu.Osećala je
toplinu njegovog tela,posmatrala ga je kako spava,bio joj je lep,osećale se
zaista kao tinejdzerka koju je mama pustila da prespava kod dečka.Srce je
ponovo jako lupalo,ponovo se njeno lice ozarilo,ponovo je bila ispunjena srećom,više
je ništa nije moglo rastužiti.
Ustala je pre njega da im
spremi doručak.Pomislila je kako je lepo kada nisi sam,kada imaš zbog koga da
se budiš i ulepšaš mu dan.Kada se on probudio dobila je puno poljubaca i
zagrljaja za dobro jutro.Sedeli su i pričali o svojoj budućnosti.Venčaće se.Ma
nek ide zivot pomislila je,nek bude šta bude važno je da je on tu i da je neće
napustiti.I nije, bio je uvek tu jer želeo je samo nju.
A sto se tiče onog njenog
bivšeg,čula je od nekih poznanika da ga je otkačila ona njegova i da se sada
opija svako veče,zvao je par puta ali odbijala mu je poziv.Svako mora da plati
svoj ceh zar ne?Ali poželalu mu je sreću u svakom slučaju.
-Volim te ljubavi!
-Volim i ja tebe najviše na svetu,a imam i lepu
vest,postaceš tata!
-Jeeeeeeeee!Pa ja sam
najsrećniji čovek na svetu!
-I ja sam najsrećnija što
imam ovakvog čoveka!
Kraj
P.S.Znam da se mnoge ljubavne
priče u stvarnom životu ne završe happy end-om i nisam neki iluzionista,ali
ovde i onako puštamo mašti na volju pa izabrah srećan kraj.Liči na špansku
seriju, ali na kraju nema scene venčanja,barem neki detalj da promenim.Ali i u
stvarnosti sam čula mnoge priče koje malkice liče na ovu,ponekad je nekom život
zaista prava španska serija.Inače španske serije ne gledam i ne volim da ih
gledam,ali možda bi mogla da budem scenarista
istih?!U svakom slučaju možda će se nekom ovo učiniti kao glupa fraza
ali “LlUBAV UVEK POBEDJUJE!!!”
Posted to Pricam ti pricu...
04/11/2010
Edit
Druga zena
Tanja je samostalna, obrazovana, snalažljiva i veoma
privlačna žena kojoj polazi sve za rukom osim da pronađe ljubav svog života. A
onda, kada se konačno i to dogodi, kada pronađe partnera koji joj u svemu može
biti ravnopravan, dolazi do sunovrata. Bajke ipak nisu moguće u stvarnosti i
snovi koje budni sanjamo traju samo tren. Ta gotovo savršena žena postaje u
svojim očima bezvredna, nesigurna, uplašena, ružna. Ona je za sve i svakoga
druga, poslednja, nebitna.
Zvuči li vam ova priča poznato? Šta je to što snažnu, savremenu ženu može
pokolebati i u potpunosti je uništiti? Odgovora ima više nego što naslućujete a
Druga žena ih svakako otkriva.
Ova priča o padu i putu ka ličnoj slobodi glavne junakinje, o njenoj borbi da
ponovo otkrije sebe i prevaziđe sve tabue, predrasude i prepreke koje joj
okolina celog života nameće, izvanredno je delo o stvarnosti u kojoj žene danas
žive. Izuzetno živopisni i verno formirani likovi uvlače nas u svet intriga,
strasti, sujete i samoprekora. Druga žena iznenađuje svojom pronicljivošću
i beskompromisno se obračunava sa našim slabostima i najskrivenijim emocijama.
Neizlečiva ženska sujeta
podrazumeva ogledanje u očima drugih žena. To je taj usud nedostatka
neiskvarene prave ljubavi koji ih neprestano prati. Sve bi volele da budu
jedine, nezaboravne, fatalne i neponovljive – nikako druge. Malo im je što je
njihov muškarac samo zbog njih promenio svoj život. Zato su stalno u paničnom
strahu da bi na isto bio spreman i kada se pojavi neka treća, retko mlađa i
privlačnija, daleko češće ona koja im ni po čemu nije ravna. Upravo o tome, iz
najskrivenijih dubina ženske duše svedoči Vesna Radusinović u svom desetom
romanu Druga žena, koji će zasigurno postati bestseler i ’Biblija’
muško-ženskih odnosa, kao i svi prethodni...
Sasvim jednostavno 
Majkl
Harison je imao sve: dobar izgled, šarm, vragolast smisao za humor, bio je
istinski vođa, a onda je dobio i nju, Ešli, svoju verenicu. Dok je slavio sa
grupom prijatelja samo par noći pred svoje venčanje, Majkl se iznenada i
neočekivano zatekao u mrtvačkom sanduku opremljen samo baterijskom lampom,
erotskim časopisom, voki-tokijem i cevčicom kroz koju jedva može da se diše. To
je samo zabava – sitna „osveta“ njegovih prijatelja za sve šale i smicalice
koje je on njima priređivao, no zabava prestaje onog trenutka kada četvorica
pijanih prijatelja poginu u saobraćajnoj nesreći nekoliko trenutaka nakon što
su ostavili Majkla sasvim samog i živog sahranjenog.
Viši
inspektor Grejs – i sam se boreći sa bolom zbog nestanka supruge – stiže na
uviđaj kada Ešli prijavljuje Majklov nestanak. Sumnja raste kad jedini Majklov
prijatelj koji nije bio na momačkoj zabavi odbije da sarađuje, a Ešlina vernost
– da i ne spominjemo njenu misterioznu prošlost –odjednom je dovedena u
pitanje. Viši inspektor Grejs će uskoro otkriti da je propast jednog čoveka
sreća za drugog.
Posted to Moja biblioteka
04/10/2010
Edit
Ne mogu ti pruziti ljubav, jer me
mladost tera na ludost...
Zelis me u pogresno vreme, ipak
dajes sve od sebe...
U mojim grudima ne kuca srce,
vec mi ga neko davno uze...
Dobrotm svojom probudis u meni
malu iskru srece...
Ne zelim da ti laznu nadu dajem,
sada da volim snage nemam...
Mozda si ti onaj pravi, ali moja dusa
drugome odana osta'...
Vracam se tamo gde sam do sad bila,
da vladam svojim ledenim carstvom...
Posted to Pesme
04/09/2010
Edit
Ljubav se radja, ali i umire...
Trenutak srece, zaslepi mi oci...
Razum ne progovara, srce mu neda
da se oglasi...
Ponovo tacku stavljam na sve, a
sutra znam da ce me poneti seta...
Volim da volim, ali ne zelim da boli...
Ljubavi, vrati se meni, jer te velicam
i slavim...
Obuci me u crvenu boju i probudi,
leptirice u meni...
Posted to Pesme
04/08/2010
Edit
Zemljom kojom hodam, tesko je
biti svoj...
Za svaki korak napred, prolivas znoj...
Ratnici smo mi, u ovom malenom gradu,
zivot nekad lici na pravu paradu...
Sanjam, o malenoj kuci u cvecu, za
najmilije zapalim svecu...
Verujem u bolje dane, jak duh u meni
nece da stane...
Smehom zamenim suze, ruzicasta
umesto tamne bluze...
Naucim da zivim ovako, s ruzicastim
snovima opet sve bude lako...
Posted to Pesme
04/05/2010
Edit
Znam da to zelis samo samnom i
znam kako ces posle da se hvalis
drugovima, kako si opet bio najbolji u tome!
Kako samo uzivas da to radis, kada te budem
gledala pravo u oci, izludecu te, zaboravices
sta si hteo, bicu nezna, ti ipak volis malo grublje!
Strasan si ti momak, ali hocu malo ja da dominiram!
Znam da jedva cekas da se tucamo...
Pa donesi ta uskrsnja jaja, pa da pocnemo,
POBEDICU TE!
HRISTOS VOSKRESE!
Svim blogerima srecan praznik,evo posluzenja...
Malo meze...
...pa za ljubitelje crnog vina
...za ljubitelje belog vina, ja sam jedan od njih 
...i naravno zasladjenje
...i naravno jaja
Posted to Generalna
04/04/2010
Edit
Trazila sam te svuda, a ti se skrivao
ne znam gde...
Trazila sam te pod ovim tmurnim nebom,
sanjala te, dozivala...
Trazila sam te po proplancima dugim,
isla u nepoznato, nije te bilo...
Trazila sam te hodajuci po toplom asvaltu,
nadajuci se da si mozda tu...
Umorila sam se, trazim te uzalud, mozda te
necu naci...
Ali nada ne prestaje, nasao si ti mene,
priznao da i ti mene trazis...
Sada smo na istom putu, koracamo kao jedan,
nasli smo se posle dugog lutanja,
ko zna kuda...
Ostani tu i cuvaj me, ne zelim vise da lutam,
hocu da se samo tvojom zovem...
Posted to Pesme
04/01/2010
Edit
