Reči lete,napisano ostaje...

Susret kod Beogradjanke

05/24/2010

Bilo mi je 18.godina. Sedela sam kod Beogradjanke i čekala mamu i brata.

Na klupici pored mene je sedela jedna bakica.Teško da je niste mogli primetiti,bila je nekako čudno obučena.Moglo bi se reći da je imala oko 90.godina,ali nekako ta odeća na njoj je činila mladjom.Posmatrala sam je.Na prvi pogled mi se učinila smešnom,jer bila je čudno obučena,kao da je ispala iz neke bajke.Pomislih samo još da krene da priča samnom,i okrećem se i gledam da li će naići mama i brat. Jer znate ti stari ljudi su usamljeni, i oni uvek imaju nešto da kažu,ali meni baš nešto i nije bilo do priče.

Gledala sam njene cipelice, koje su bile slične kao Dorotine s tim što su bile bele, a ne crvene. Imala je bele ulahopke, suknjicu koja mi se čini da je na rubu imala čipku i da je bila u nekim cvetnim motivima na par mesta.Gore je imala neku bluzicu ili košiljicu,i čini mi se da je imala nešto heklano preko.Na glavi je imala šešir , ispod kojeg se nazirala talasava seda kosa.Imala je i malu belu tašnicu,iz koje je u jednom momentu izvadila ogledalce i popravljala karmin na usnama.U licu je bila dosta izborana i nije imala zube,što sam primetila kada je iz svoje tašnice krenula da vadi Marlboro crveni,okrenuvši se ka meni da me zamoli za upaljač.

I onda naravno krenula je da mi se obraća.Prvo sa pitanjem koliko imam godina,a onda sa komplimentom da sam baš lepa,ali da budem i pametna isto kolika sam i lepa,ma da to ne ide.

Ja sam jako malo pričala i nasam pitala.Bakica je počela da mi priča o sebi.Ali nije bila dosadna naprotiv, pričala je zanimljive priče i sa duhovitim stilom.Pažljivo sam je slušala i već sam i zaboravila i na mamu i brata,kao da sam ja bila željna takvog slušanja,a bakica takvog pričanja.

Bakica je rodjena za vreme kralja,tako da mi je pričala o tom vremenu,detinjstvu i kako je Beograd tad izgledao.Videlo se da je mnogo toga pregurala,ali zračila je pozitivnošću.Mnogo toga pametnog i lepog sam mogla od nje čuti,jer kolko je samo ona iskustvo imala.Pričala mi je o svom mužu i deci, unucima,kako ih je gajila,kakva je majka bila i kako je sačuvala svoj brak.E tada mi je dala jedan savet:

“Nikada nemoj da se inatiš svom mužu,nemoj da ideš kod komšinica da ga ogovraš,ja to nisam radila.Ja nisam bila baš mlada kada sam se udala za njega,ali volela sam ga i poštovala.Kao i svaki muškarac,voleo je da sedne negde sa društvom.I tako ja ga čekam do kasno u noć i on dodje uljokan,ali ja sve fino normalno,nisam ga napadala.Nego lepo ga spremim za krevet,ujutru odem na pijacu,kupim mu novine i cigare,dodjem poljubim ga i tako smo živeli i zato se nismo svadjali i tako sam uspela da sačuvam brak.“

Nakon toga je pričala o deci,kako se brinula o njima i kakvi su ljudi postali.

Čak mi je dala neki recept za sirup,ako mi deca dobiju grip.Šteta što nisam mogla da ga zapišem,ali čini mi se da je bilo nešto da se pravi sa crnim lukom i medom,i onda se uzima jedna kašičica,kaže da jeste odvratan ukus ali mnogo pomaže.

I mnogo toga je još pričala,baš sam se lepo namestila,slušala je,a onda je rekla da mora da ide.A šta sam ja očekivala da ću ceo dan da sedim tu,a mogla bi.

Pozdravila me je sa srdačnim rečima,poželela mi je sve najbolje kao i ja njoj i okrenula se i otišla.

Šta li je sad sa njom?

Ipak lepo sećanje je na taj susret.