Reči lete,napisano ostaje...

Štiklice

02/07/2010

Štiklice i te kako mogu žene da izvuku iz neke situacije.Naime tog dana sam odlucila da obujem čizme na štiklu,ali nije bas sve bilo sjajno.U gradu je vladao ne vidjen haos,prevoza nije bilo,jer je u posetu Beogradu dolazio ruski predsednik Dmitrije Medvedev,sve je to u redu ali nastao je problem jer na posao nisam znala kako da stignem,zbog njegovog dolaska sve je stalo.Vec kasnim,ali valjda ce imati razumevanja,jer znaju sta se desava.Uspela sam nekako da stignem do posla,naravno sa kasnjenjem vise od sat vremena,ali dobro sta je tu je.

Moj posao se nalazi tacno preko puta Skupstine,bilo je vreme za pauzu,pitala sam kolegu jel napolju sve ok jel mogu da izadjem,reko da nisu zagradili sve zivo,a on se nasali samnom pa kaze:-“Ako krenu da pucaju ti lezi dole”.:) I tako ja krenem napolje sa svojim štiklicama,čizme su bile crne boje, isle su bas uz nogu i imale su rajsfeslus napred i ne mnogo visoku,ali tanku štiklu.Narvano bila sam u farmerkama,malo uzanim:),ne napadno nasminkana.Izadjem napolje,kada on zavlada potpuna tisina,sve je stalo,saobracaj su zaustavili i nikoga nije bilo na ulici,samo puno kola policije i obezbedjenja.Ali ja to sve ignorisah i produzih.

Kada eto jednog u plavom,prerecuje mi put.-“Ovuda ne mozete,jedino okolo.”-Ja se zaista izvinjavam,ovde radim”,pokazujem na zgradu posla.-“Imam pauzu od 30minuta,zelim da odem samo do prodavnice koja je tri korak odavde,i zaista nemam vremena da idem nekim precicama.”A u tom momentu prilazi decko,sa dugom kosam neki metalac koga zaustavise i traze mu licnu kartu,a pritom objasnjava da zivi u ovoj ulici.A mene ovaj u plavom pogleda,tj.onako odmeri me ljudski,zadrza pogled na štiklama,pa se opet vrati malo višlje i dade mi znak da mogu da prodjem.Zahvali se i nastavih da lupkam sa svojim štiklicama,jedino su se one i čule s obzirom da nije bilo nikog na ulici:)Pa evo malo štiklica za zavodnice...:)